ČAS ISTORIJE ZA NAŠE ŠKOLARCE U PARIZU
Evo clanka iz "Vesti" o zanimljivom dogadjaju u Parizu od prosle subote (22.12), kome su prisustvovale i ucenice iz Brisela, Marina i Diana. Dok su se one igrale sa svojim drugarima iz Pariza, njihova mama se upoznala sa uciteljicama Ksenijom i Marinom, sa predsednikom skolskog odbora Biljanom, kao i sa konzulom Pavicem, koji salje puno pozdrava svim sunarodnicima u Belgiji i narocito svom kolegi konzulu Milojevicu.
Sa uciteljicama i roditeljima sam razgovarala o mogucim zajednickim akcijama, ekskurzijama, posetama, zajednickim problemima. Razmenili smo telefone i mail adrese i dogovorili se da cemo ostati u kontaktu.
Vesti 29/12/07: REZIDENCIJA OČARALA ĐAKE
• Polaznici dopunske nastave na srpskom jeziku prvi put posetili Kulturni centar i rezidenciju ambasadora Srbije
Hajde da učimo! Malo istorije, a još više gde nam je kuća i lepo druženje. Tako bi se mogao opisati poziv ambasade i Kulturnog centra Srbije i Skupštine dijaspore koji su srpskim pariskim osmoškolcima zakazali sastanak tačno u podne.
I u naš dom, preko puta "Bobura", došlo je mnogo đaka u pratnji starijih članova porodice koji su odmah shvatali da na ovom skupu mogu biti samo dekor. Stadoše tada pred decu kustos Kulturnog centra Mihailo Papazaloglu, koji se i prvi obratio mališanima, uz njega konzul Siniša Pavić, poverenik dijaspore Mića Aleksić i učiteljice dopunske nastave Marina Čarapić i Ksenija Stanojević.
- Nalazite se na izložbi "Raskršće", gde je svoje radove izložilo 12 pariskih umetnika. Ovde možete obići tri sprata i razgledati sve naše prostorije, sve je ovo vaše i vrata su vam uvek otvorena - tako su deci poručili domaćini, pa su se za "Vesti" svi zajedno slikali, a onda pili sokiće i krenuli u obilazak.
Doticali su mališani evropsku, francusku i srpsku zastavu, divili se knjigama u biblioteci, radili na kompjuteru i osmotrili svaku ugao mesta gde se Francuskoj predstavlja naša kultura. Lepo im je bilo.
U dobrom društvu
- U dopunsku školu idem jer je dobro društvo, ponekad se igramo, a najviše volim kad učimo pesme. Naučila sam ćirilicu - kaže sedmogodišnja Ksenija Obradović i dodaje da su tata i mama iz Mlinske, gde joj žive babe Gora i Ruška i dede Slobodan i Raka.
Potom dođe autobus, pa svi u rezidenciju ambasadora Predraga Simića. Uh, kakva građevina, kao iz bajke, a nad njom, poput fenjera - Ajfelov toranj!
- Želim vam dobrodošlicu za vaš prvi ulazak u ovu građevinu. Naša je od 1936. godine i najlepša je zgrada Srbije u celom svetu - poče ambasador Simić, pa profesorski razveže priču o godinama proteklim.
- Ovo mi liči na princezin dvorac - dobaci Katarina Niškanović (9), a njen tri godine mlađi brat Nikola ozbiljno reče: "Ne bih ja u svojoj sobi voleo da imam ovakav luster zato što je to nemoguće. Moja sestra po kući umišlja da je Meri Popins, a ja znam da je i to nemoguće."
- Neka vam Nova godina donese mnogo lepog i dobrog, vredno učite, pa ćete imati dobre ocene, slažite se sa roditeljima i mnogo se volite - nastavio je ambasador Simić.
A kad staviše tačku, deca brzo posedaše u "kraljevske" fotelje, pa su milovali kineske vaze, gledali u zlatom optočena ogledala i slike na zidu, ali su se i gurali u redu za novogodišnje paketiće. Uzgred su im poneku toplu reč uputili konzul Siniša Pavić i dijasporci Mića Aleksić i Letica Živković.
Stranci, a Srbi
- Moj suprug Erve, Francuz, prešao je na pravoslavlje, uzeo je slavu Mitrovdan, a decu Dimitrija (8) i Aleksandru (11) hrabri u svemu što je srpsko. Zato naša deca ne preskaču nijedan čaš u dopunskoj školi - kaže Vesna Ševalije.
Sedmogodišnji Saša Irondel je po ocu stranac.
- Težak mu je srpski, teška ćirilica. Ali, junački korača. Naučio je da peva napamet, a ne zna šta znači - priča njegova mama Nataša Stefanović.
O. ĐOKOVIĆ
